Toshicugu Takamatsu
Tošicugu Takamacu je bio 33. Soke ninđucua i ucitelj današnjeg Sokea, dr Masaki Hacumija. Rođen je 10.03.1887. godine u gradu Akaši u oblasti Hjogo. Njegov otac Jasaburo je želeo da se Tošicugu pridruži vojsci, međutim on je bio bolešljivo dete, pa je otac konsultovao Todu Šinriuken Masamicua, Tošicuguovog dedu. Toda je smatrao da ce budo (borilacke veštine) pomoci da dete ojača i da mu da samopouzdanje. Tako je Tošicugu poceo vežbati borilacke veštine kao dete u dođou svog dede. Uskoro je shvatio da je Tošicugu vrlo nadaren učenik. Toda je imao rang samuraja i bio je poreklom iz provincije Iga. On je odlučio da prenese svoje znanje na Tošicugua, te mu je 1908. godine predao Menkjo Kaiden (majstorsko zvanje) iz sledecih škola: Šindenfudo rju Dakentaiducu, Togakure rju Ninpo, Kumogakure rju Ninducu, Ðokušin rju Ninducu, Koto rju Kopoducu i Ðoko rju Košiducu.
Ubrzo posle toga, 1909. godine Toda Šinriuken Masamicu, 32. Soke je umro, te Tošicugu Takamacu postaje 33. Soke. Nedugo posle toga Takamacu je otputovao u Kinu jer je, izmedu ostalog, želeo da testira svoje znanje. Kasnije je postao majstor 18 kineskih i korejskih borilackih veština.
U Kini i Mongoliji je živeo 10 godina i zbog svog načina borenja dobio je ime Moko No Tora (Mongolski tigar). Odigrao je aktivnu ulogu u zajednici borilačkih veština u Kini, i 1914. godine je ustanovio Šino, Japansku zajednicu ratničkih veština. Da bi preživeo podučavao je borilačke veštine za vreme svog boravka u Kini, a takode je imao i mnoge mečeve sa najboljim majstorima tog vremena. Neki od njih su bili na život i smrt, a Takamacu nikada nije izgubio ni jednu borbu.
Oko 1950. godine uzeo je novog učenika pod imenom Jošiaki Hacumi, koji je tada imao 26. godina. Sledecih 15 godina je poducavao Hacumija koji je skoro svaki vikend putovao da bi učio od tog vrhunskog učitelja. Nekoliko godina pre svoje smrti Takamacu je rekao Hacumiju da ga je naučio svemu što je znao, a svojim ostalim učenicima da je odlučio da sve ostavi u rukama Hacumija, jer smatra da je on najprikladnija osoba da nastavi ratnicku tradiciju. Tada je Hacumi sensei postao službeni Soke. Takamacu sensei je umro, 2. aprila 1972. godine u 85-oj godini života. Samo nekoliko ljudi je znalo da je on zadnji predstavnik bogate tradicije ninducua. Kažu da su njegove komšije bili veoma iznenadeni procitavši epitaf na njegovom grobu, na kojem je pisalo da je bio veliki majstor i ninđa ratnik. Tako je nastala još jedna legenda o Božanskom ratniku Moko no Tora.